Спомен соба – Милева Марић

250px-Mileva_Maric

Милева Марић-Ајнштајн је била српска математичарка, прва жена Алберта Ајнштајна, једног од најгенијалнијих људи 20. века.
Милева Марић је рођена у богатој породици у Тителу у Војводини (тада део Аустроугарске) као најстарија од троје деце у породици официра аустроугарске војске. Приликом рођења Милеви је ишчашен кук, тако да јој је лева нога била краћа. Убрзо након њеног рођења, њен отац је завршио војну каријеру и добио је посао у суду у Руми.
Крајем 1877. године, породица Милеве Марић се преселила у Руму где је становала пуних четрнаест година . Мала Милица, како су из милоште звали Милеву, је школске 1881/1882.уписана у први женски разред Опште пучке школе са још 42 девојчице,код учитељице Јелене Станојевић. Разред је завршила са најбољим оценама из свих предмета. У испитном извештају стоји,да су само њих шест заслужиле изузетну похвалу. Други разред је наставила у мешовитом разреду са више од 70 девојчица и дечака . Уместо учитељице Јелене која је наставила да предаје само “ручни рад “, дошао је тадашњи “ равнајући управитељ” учитељ Гавра Путник. Милева је четврти разред завршила школске 1884/1885.године. У школским књигама тога времена стоје веома похвалне оцене за марљив рад , са малим бројем изостанака Милеве Марић. Учитељ Гавра Путник је записао да је код Милеве препознао:” редак феномен за учење”.
Прилично је добро говорила немачки језик и солидно свирала клавир. Њено предзнање, урођена озбиљност и мирноћа, већ тада су је приметно издвајали од друге деце њеног узраста.
Милева је 1886. године кренула у женску гимназију у Новом Саду, а 1888. је прешла у гимназију у Сремској Митровици, где је матурирала 1890. као најбоља у разреду из математике и физике. Од 1890. је похађала Краљевску српску школу у Шапцу. Када се преселила у Загреб, добила је специјалну дозволу да би ишла у школу у коју су ишли само дечаци.
У лето 1896. уписала је студије медицине на Универзитету у Цириху. У октобру се пребацила на Државну политехничку школу на студије математике и физике. Она је била тек пета жена која је била примљена у ову школу. Један он њених колега на предавањима из физике је био Алберт Ајнштајн, који је тада имао 17 година. Прве две године студирања су биле врло успешне за Милеву. Један семестар је провела у Хајделбергу. Док је била одсутна дописивала се са Албертом, који јој је написао да му недостаје. У Цирих се вратила 1899. и њихова веза је планула. Милевини родитељи се нису противили тој вези, пошто су знали да су њене шансе за брак биле мале због њене болести. Међутим, Ајнштајнови родитељи су се противили јер је била старија од њега 3 и по године и није била Јеврејка. И поред великих проблема, Алберт и Милева су се венчали у Берну 6. јануара 1903.године. Брак између Милеве Марић и Алберта Ајнштајна је у почетку био веома складан, добили су два сина Хајнца Алберта и Едварда и заједно радили на разним пројектима који су касније прославили име Алберта Ајнштајна. Милева је била врстан математичар и физичар те је неуморно радила помажући свом супругу.Скромна и тиха супруга из сенке великог физичара никада није желела да се истиче. Хроничари тога времена сматрају да је научни допринос Милеве Марић у радовима њеног мужа итекако велик, обзиром да је била математичар светске класе чије је знање Алберт обилато користио. Из веома себичних разлога као и развода брака о Милевином раду се мало зна. Њена реченица, да живот од некога створи бисер, а од некога љуштуру, коју одбацује када бисер сазре, описује трагику тешког живота ове велике жене и научнице. Свесна колико је могла, а шта је доживела, помирила се са чињеницом и умрла 4.августа 1948.године у Цириху у Швајцарској где је и сахрањена.

Школа је, у знак сећања на Милеву Марић, као свог најпознатијег ученика, основала у децембру 2010.године Спомен собу која носи име Милеве Марић.

Ученички радови о Милеви Марић: