ИЗ ПРОШЛОСТИ ШКОЛЕ
Школа је званично почела са радом далеке 1875. године (према наводима из школског Летописа) у Руми као Српска православна школа. До данас је седам пута мењала име а од 1956. године носи име: Основна школа „ Змај Јова Јовановић“ у Руми.
Зашто баш Чика Јовино име? О томе је написана 2000.године посебна монографија: „ Споменик Јовану Јовановићу-Змају у Руми“ чији је аутор Mр. Ђорђе Ђекић (бивши професор историје у школи) а издавач Основна школа „ Змај Јова Јовановић“ из Руме. У тој књизи је стручно и на бази чињеница написано одкуд школи баш Чика Јовино име.
Када је 5. новрмбра 1911. године осванула Чика Јовина биста испред школске зграде у Главној улици у Руми-њихов сан се остварио. Румљани су школу назвали Змај Јовином и ако је она тада носила име: „ Нижа пучка српска школа“.
Мали је број основних школа које могу да се похвале чланством у „ Матици српској“. Нашој школи се то догодило 1881. године као што је записано у Летопису школе. У то време то је могло да значи перманентно настојање да се утиче на просвећеност и ниво културне свести тадашњих наставника и ученика у румској школи.
Крајем 19. века је основан (1876.године) први школски одбор. Временом је мењао неке надлежности, чак и име, али основна дужност му је била-брига да се обезбеде добри услови за боравак деце у школи.
Први директор школе је био учитељ Гавра Путник а именован је на место директора школе 1877.године. Пре њега, школа није имала директора већ су се о школи старали учитељи а општина и родитељи ученика су обезбеђивали огрев за учионице.
У то време недостатак школског простора је био огроман проблем за рад школе, па су тадашње општинске власти одлучиле да изграде нову школску зграду у Главној румској улици. Нова градска „лепотица“ обрадовала је становнике Руме а нарочито ученике наше школе на почетку школске 1905. године. На великој свечаности која је уприличена тим поводом, је присуствовао незапамћено велики број грађана Руме.
На Светог Саву 1907.године је посвећена водица у новој школској згради и организована свечаност пред великим бројем ђака, родитеља и учитеља. Светосавска свечаност је после тога организована сваке године до 1939.године пред почетак Другог светског рата.
Са поносом истичемо да је наша школа почетком прошлог века ( од 1912. до 1924. године) пружала гостопримство румској гимназији, уступајући јој школске просторије на коришћење. Иако су услови за школски рад и наставу тада били изузетно тешки за обе школе, због великог броја ученика и одељења и данас сматрамо одлуку управе школе исправном и целисходном.
Као куриозитет бележимо да су 1910.године ученици наше школе први пут отишли, организовано са својим наставницима, на излет у шумицу Тивол. Пре тога времена није било организованих излета за ученике у нашој школи.
1911. године подигнут је споменик нашем дечијем песнику Јовану Јовановићу Змају испред школске зграде. Споменик је подигнут добровољним прилозима румљана који је организовo Одбор српкиња из Руме који је водила госпођа Милена Миладиновић. На спомен бисти је уклесано: „ Свом омиљеном песнику захвалне српкиње“.
Први родитељски састанак је организован 1921.године. На тај састанак се одазвао релативно мали број родитеља јер су били заузети својим кућним пословима. После тог родитељског састанка сваке године су организовани општи родитељски састанци на којима је директор информисао родитеље о животу и раду школе.
Прве ученичке организације су основане 1948. године у нашој школи. Поред пионира као најмасовније ученичке организације у школи су радиле: извиђачка организација, селенити, омладинска организација и подмладак Црвеног крста. Школа је основала пионирски одред који је неговао тековине Треће Војвођанске ударне бригаде.
1950. године наша школа добија ново име: „ Осмољетка бр.1“, а основна школа „ Вељко Дугошевић“ добија назив: „ Осмољетка бр.2“ и данашња основна школа „ Душан Јерковић“ постаје“ Осмољетка бр.3“.
Прву школску приредбу у граду наша школа је одржала 1954. године. Приредбу су припремили наставници ентузијасти Будимир Стојковић и Ружа Јовановић. Приредба је одржана у препуној сали Дома културе преко пута Змај Јовине школе. Памтимо незаборавне приредбе које су одигране у маштовитој сценографији као што су: „Биберче“, „Пепељуга“, „У цара Тројана козије уши“, „Пастир Перица и краљ Малибан“ и друге.
Одлуком општинских власти града Руме, на предлог наставника и родитеља школе наша школа 1954.године добија ново име: „ Змај Јова Јовановић“. Наша школа 1957. године оснива нову школу на Брегу (данашња основна школа „Иво Лола Рибар“)и уступа јој преко 300 својих ученика, део учитеља и наставника.
1960.године школа је основала помоћно одељење за децу ометену у психо-физичком развоју. Исте године одлуком општинских власти школа добија две подручне школе у Малим Радинцима и Павловцима које од тада заједно са матичном школом у Руми чине Основну школу „ Змај Јова Јовановић“.
Школа је проширила своју делатност на образовање одраслих 1964. године. Полазници су били грађани који су радили у производним радним организацијама у граду а нису стекли потпуно основно образовање. У школи су формирана четири одељења која су радила у вечерњим часовима.
Ђачка задруга је конституисана 1968.године на иницијативу директора школе Светислава Маријановића.
Вукова диплома за ученике је установљена 1971. године а њени носиоци су били: Георгијевић Милица, Јовановић Љиљана и Драгана Дејановић. Исте године школа добија новог директора, наставника географије Анта Протића.
Добар рад и запажене резултате школе у граду је препознала општинска власт 1972. године, доделивши први пут једној школи награду града Руме: „ 27.октобар 1944.“ за инзваредан допринос образовању и васпитању деце у нашем граду.
1982. одине школу је напустио директор Анте Протић а за директора је изабран Веселин Новчић, наставник историје.
Школу је посетила велика песникиња Десанка Максимовић, 1985.године, на позив директора школа Веселина Новчића. Том приликом она је записала у Летопис: „ Полажем много наде у пионире наше отаџбине. Нека буду, ако је могуће, бољи него што смо ми старији“.
Миломир Стевановић наставник техничког образовања изабран је за директора школе 1986. године. За време његовог мандата школа је издала две монографије и репрент издања Змајеве поезије „ Девесиље“, чиме се може похвалити мали број школа у Србији.
Рума је 1988. године добила савремену школу у центру града изградњом нове школске зграде и фискултурне сале а основна школа „ Змај Јова Јовановић“ је постала једна од најсавременијих школа у Војводини.
Грађани су поново, као и 1905. године када је изграђена матична зграда, били иницијатори идеје да се изгради школска зграда која би могла да прихвати око хиљаду ученика. Корист је била обострана-град је добио савремену школу а Змај Јовина школа простор и услове за рад.
Школа је већ издала монографију: Основна школа „Змај Јова Јовановић“, Рума, коју су написале колегинице Добрила Зобеница и Ката Савић, којом су обухватиле ранији период у раду и живиту школе, закључно са последњом деценијом прошлог века. Повод за појаву монографије су били Змајеви сусрети који су одржани у Руми 1998. године.Трећа монографија о Змај Јовиној школи из Руме, коју је написао педагог Борислав Кејић је скроман допринос подсећању на 175. годишњицу рођења нашег великог песника Јована Јовановића-Змаја (1833-1904) чије име наша школа носи са поносом.
ШКОЛА У ПАВЛОВЦИМА
Решењем Народног одбора румске општине, 1960.године шкла у Павловцима је припојена основној школи „Змај Јова Јовановић“ из Руме и постала њено подручно одељење.
Основни разлог припајања је била нерентабилност улагања финансијских средстава општине, због релативно малог броја ученика у овој четвороразредној школи. Школа је реорганизована у два комбинобана одељења у којима су радиле две учитељице. Проблем са бројем ученика у одељењима је и данас актуелан у Павловцима јер је наталитет у овом селу изузетно низак.
Школска зграда у Павловцима је саграђена 1934. године (према наводима из Летописа школе). У последњих двадесет година школска зграда је реновирана у два наврата тако да данас има добре услове за рад и учење.
ШКОЛА У МАЛИМ РАДИНЦИМА
На основу Решења Народног одбора општине Рума из 1960. године Змај Јовиној школи је припојена четвороразредна школа у Малим Радинцима.
У школи раде два комбинована одељења са малим бројем ученика у односу на број становника у селу. Зграда у којој се школа налази саграђена је крајем 19. века. У међувремену неколико пута је адаптирана па је данас функционална за извођење наставе.
СТО ГОДИНА СПОМЕН-БИСТЕ ЧИКА ЈОВЕ ЗМАЈА
ВЕКОВНИ СТРАЖАР
Те давне 1911.године , када је постављена спомен-биста чика Јове Змаја испред Ниже пучке српске школе у Главној румској улици,нико није могао да претпостави да ће четири деценије касније,школа понети његово име.
Одбор Српске женске задруге у Руми, који је тада прикупљао прилоге народа за Змајев споменик у Руми, имао је мото: „ Одужимо се чика-Јови“. Народ се масовно одазвао апелу за подизање споменика, па је сакупљено довољно новца да се он подигне у центру Руме,испред основне школе. Пиједестал споменика је исклесан од мрамора-најквалитетнијег камена. У подножју је исклесана лира,једна грана ловора и венац.У венцу се налази букет ружа,као вечна успомена на Змајеве Ђулиће. На пиједетал је постављена Змајева бронзана биста,а на постољу испод стоји записано:“Свом омиљеном песнику, захвалне Српкиње“.
Споменик песнику је порушен у ратној 1914.години, али је бронзана биста случајно спасена.Споменик је поново обновљен 1920, а биста чика Јове Змаја је враћена на постоље. Тридеценије касније, Змајев споменик је поново био на мети вандала. У ратној 1942. Години школа је претворена у касарну, а спомен биста заувек нестала, тако да и данас не може никако да јој се уђе у траг.
Нова Змајева биста је угледала светлост дана 1951.године, захваљујући Народном одбору Руме и организацији Народни фронт Руме.
Данас, сто година касније, Змајев споменик испред Основне школе „Змај Јова Јовановић“ у Руми, пркоси судбини и опомиње будуће генерације да се повинује само времену, које је неуништиво.
П.С. Чланак је објављен у Просветном прегледу, маја 2о11.године
